„Ja bih krenuo od SPF-a koji je i dalje prilično zanemaren sastojak“, kaže dr Miloš odmah na početku razgovora sa kolegom dr Ivicom. Obojica se slažu – većina ljudi i dalje misli da je SPF tu da spreči crvenilo i fleke od sunca, ali stvarna priča je znatno dublja. Sunčevi zraci ne deluju samo na površinu kože – oni menjaju njenu strukturu, razgrađuju kolagen, ubrzavaju starenje i mogu izazvati ozbiljne promene.

Zato su rešili da naprave jasan, informisan i direktan pregled svega što zaista treba da znamo o SPF-u – kako funkcioniše, šta sve (ne)štiti, i kako da ga koristimo pravilno.

U nastavku razgovora objašnjavaju:

• koje tipove zračenja zapravo treba da izbegavamo (spoiler: nije samo UVB)
• kako nastaju opekotine, a kako dolazi do fotostarenja
• šta znači SPF 15, 30 ili 50 u praksi – i zašto to često zavarava
• koliko zaštite stvarno dobijemo kad stavimo „malo“ kreme
• šta je oznaka PA+++ i zašto je važna za svakodnevnu negu

„Sunčevo zračenje je svakako najvažniji faktor koji utiče na starenje kože, a na koji možemo da utičemo“, dodaje dr Ivica. I upravo zato, ovaj razgovor nije još jedan savet tipa „namažite SPF i rešili ste sve“. Ovde se ide dublje: pojašnjavaju koje greške većina ljudi pravi, šta znači prava SPF zaštita za lice i kako rutina mora da izgleda da bi zaista imala efekta.

Ceo razgovor možete pogledati u videu ispod teksta, a u nastavku bloga prenosimo sve ključne informacije i preporuke koje su podelili – jasno, precizno i bez zabluda.

Od čega nas zapravo štiti SPF? (Spoiler: nije samo od opekotina)

Pre nego što pričamo o faktorima i brojevima, jedno pitanje: šta SPF zapravo štiti?

Kako objašnjavaju dr Miloš i dr Ivica, sunčevo zračenje nije jedno — ono dolazi u više oblika, a tri su ključna kad je koža u pitanju: UVB, UVA i visokoenergetska vidljiva svetlost (poznata i kao plava svetlost).

UVB zraci su oni koji najviše povezujemo sa letom i crvenilom. Kratki su, jaki, i – kako kaže dr Miloš – „odgovorni za pojavu opekotina, ali i utiču na kancerogenezu i deluju imunosupresivno.“

I tu dolazimo do pojma SPF.

Kad na kremi piše SPF 30, to znači da biste – u idealnim uslovima – mogli da provedete 30 puta više vremena na suncu bez opekotina, u poređenju sa kožom bez zaštite. Zvuči moćno, ali postoji problem.

„Taj SPF je dobijen u laboratorijskim uslovima“, upozorava dr Miloš. A realnost je daleko od laboratorije.

Za početak, većina ljudi nanosi mnogo manju količinu kreme nego što je potrebno. U praksi, to znači da zaštita često bude upola manja nego što piše na pakovanju. Osim toga, krema se neravnomerno razmazuje, spira se u vodi, briše peškirom – i tako se gubi još više SPF zaštite za lice.

Zato broj SPF-a na pakovanju ne treba uzimati zdravo za gotovo. Deklaracija kaže jedno – ali stvarna zaštita zavisi isključivo od načina primene.

Zašto SPF mora da štiti i od UVA zraka – i kako da to proverite

UVB zraci jesu odgovorni za opekotine, ali UVA zraci su ti koji čine najveću štetu ispod površine kože.

Dok UVB prodire plitko, UVA ide dublje – do slojeva gde se nalaze kolagen i elastin. A kada jednom uđe, posledice se ne vide odmah: dolaze polako, kroz godine, u vidu bora, opuštene kože, fleka, fotostarenja i — najgore — rizika od karcinoma kože.

Zato je zaštita od UVA zračenja jednako važna kao i ona od UVB-a, ako ne i važnija. Međutim, SPF broj koji svi gledamo odnosi se isključivo na UVB. Pa kako da znamo da nas krema štiti i od UVA?

Odgovor je: potražite oznaku „PA“.

„PA je oznaka zaštite od UVA zraka, i ide od jednog do četiri plusa“, objašnjava dr Ivica.
„Smatra se da PA+++ i PA++++ pružaju adekvatnu zaštitu — i to je ono što želite da piše na proizvodu.“

U praksi, mnogi ljudi ni ne znaju da SPF bez te oznake ne štiti dovoljno od starenja kože. Zato sledeći put kada kupujete kremu, ne gledajte samo broj SPF-a — proverite i da li štiti od oba tipa UV zračenja.

A šta je sa plavom svetlošću? (Da, i telefoni utiču na kožu)

Treći oblik zračenja o kojem se sve više priča jeste visokoenergetska vidljiva svetlost, poznata i kao plava svetlost.

Ona nije prisutna samo u sunčevom spektru, već dolazi i sa ekrana – mobilnih telefona, računara, tableta. Na prvi pogled ne deluje opasno, ali njen uticaj na kožu je sve dokumentovaniji.

„Plava svetlost može da utiče na melanocite – ćelije koje proizvode pigment – i da izazove hiperpigmentacije“, objašnjava dr Miloš.

Drugim rečima: ako imate problem sa tamnim flekama, melazmom ili neujednačenim tenom, plava svetlost može da pogorša stanje.

Postoje i indikacije da ova svetlost doprinosi fotostarenju, iako su dokazi za sada slabiji nego za UVA i UVB. Ipak, za osobe koje su sklone pigmentacijama, dodatna zaštita od plave svetlosti nije luksuz – već prevencija.

Kako da se zaštitite? Potražite kreme koje u sebi imaju pigmente ili antioksidanse – oni mogu blokirati ili neutralisati efekat plave svetlosti.

Fizički ili hemijski: šta zapravo štiti tvoje lice?

Kada se priča o SPF-u, većina ljudi misli da je dovoljno da „piše 50“ na pakovanju. Ali – nije svejedno ni šta je unutra.

„Da krenemo od fizičkih filtera,“ predlaže dr Miloš. To su oni sastojci koji mehanički blokiraju UV zrake, kao što su cink oksid i titanijum dioksid. „Oni su idealni za ljude sa osetljivom kožom, trudnice, decu, zato što ne ulaze u kožu, već ostaju na površini,“ dodaje.

S druge strane, hemijski filteri funkcionišu tako što apsorbuju UV zračenje i pretvaraju ga u toplotu. Mnogi ih preferiraju zbog lagane teksture i činjenice da ne ostavljaju beli trag. Ipak, dr Ivica upozorava da nisu svi hemijski filteri isti: „Neki se brzo raspadaju, neki iritiraju kožu, ali ima i vrhunskih – stabilnih, snažnih, bezbednih.“

Ovde dolazimo do nove generacije filtera, koje lekari posebno izdvajaju. „Jedan od najnaprednijih je Lorealov Mexoryl XL, koji štiti od celog UVA spektra do 400 nanometara. Izuzetno je stabilan i ne raspada se,“ objašnjava dr Ivica.

Drugi filter koji se ističe po efikasnosti je Triasorb, razvijen u laboratorijama Pierre Fabre. „To je filter koji štiti od celog UVA spektra, ali i od plave svetlosti, što je ključno za prevenciju hiperpigmentacija,“ kaže on.

Jesu li SPF filteri zaista opasni?

„Ljudi mi stalno kažu – mažem lice, ali telo ne diram, to su sve hemikalije!“ – kaže dr Miloš. Ova zabluda traje godinama, uglavnom zbog jedne stare studije na miševima koja je izazvala paniku, potpuno bez osnova.

I da razjasnimo odmah: niko ne jede SPF. „Koža je barijera. I ono što se eventualno upije – upije se u tragovima,“ kaže dr Ivica. Dakle, nema mesta panici. Nema ni stvarnih dokaza da SPF zaštita za lice izaziva hormonski disbalans kod ljudi.

A za one koji i dalje ne veruju hemiji? Postoje mineralni filteri – stari dobri cink oksid, isti onaj koji mažete bebama. „Ako je bezbedan za guzu, bezbedan je i za lice,“ dodaje Miloš uz osmeh.

Za zahtevnije korisnike, danas postoje i sofisticirani filteri kao što su Mexoryl XL i Triasorb – stabilni, jaki i nežni prema koži. Ukratko: zaštita je tu, samo treba da je koristimo.

Kako se pravilno koristi SPF – i zašto većina ljudi to radi pogrešno

Većina nas koristi SPF, ali – iskreno – retko ko ga koristi kako treba. I to nije samo nagađanje, već stav koji obojica lekara jasno iznose:

„SPF koji piše na pakovanju je dobijen u laboratorijskim uslovima, kada se nanese velika količina kreme,“ upozorava dr Miloš.

Šta to znači u praksi? Da biste postigli zaštitu koja piše na tubi, morali biste da na lice nanesete oko pola kafene kašike SPF-a, a za celo telo dve do tri supene kašike – svaki put. I to ravnomerno. I da ponavljate aplikaciju.

Realnost? Većina nas nanese tanki sloj, često preskoči neka mesta, zaboravi da obnovi zaštitu – i tako dobijemo mnogo manju zaštitu nego što mislimo.

Još jedan faktor? Voda.

„Na moru, deo zaštitnog faktora se jednostavno ispere pod dejstvom morske vode“, podseća dr Ivica. Zato je važno birati vodootporne formule i obnavljati SPF svaka dva sata – posebno ako plivate, znojite se ili brišete peškirom.

Još jedan mit koji treba srušiti: SPF 100 vas ne štiti dvostruko bolje od SPF 50. Razlika između SPF 15 i SPF 30 jeste značajna, ali između SPF 50 i SPF 100 je minimalna – zbog čega evropski propisi i ne dozvoljavaju deklarisanje preko 50+.

Bottom line? SPF zaštita za lice štiti samo ako je koristite pravilno. A pravilna upotreba znači – količina, učestalost i doslednost.

SPF tokom cele godine: da ili ne? (Hint: znate već odgovor)

Ako mislite da SPF treba da koristite samo leti ili na plaži — niste sami. Ali niste ni u pravu.

„SPF se ne koristi samo leti. Fotostarenje se dešava cele godine, a UVA zraci su prisutni i kad je oblačno i kad je hladno,“ kaže dr Ivica.

UVA zračenje prolazi kroz oblake, staklo, pa čak i zavese. Znači, nije bitno da li ste na plaži u julu ili za volanom u januaru — vaša koža je i dalje izložena.

Oni koji žive u oblastima sa jakim sunčevim zračenjem tokom cele godine znaju ovu istinu: koža stari stalno, ne sezonski.

Zato lekari preporučuju svakodnevnu SPF rutinu, 365 dana godišnje, bez izuzetka. I to ne znači da svako jutro morate nanositi masne slojeve kreme. Danas postoji veliki broj laganih, matirajućih, hidratantnih i toniranih formula — za svaki tip kože i svaku naviku.

„Ako ne koristimo SPF redovno, nijedna anti-age rutina neće dati potpuni efekat,“ upozorava dr Miloš.

Drugim rečima: nema smisla ulagati u retinol, vitamin C, skupe serume — ako ne štitimo kožu od zračenja koje ih sve poništava.

Kako da se zaštitite i od plave svetlosti?

„SPF je više od UV zaštite – moramo da pričamo i o plavoj svetlosti,“ kaže dr Ivica. Ova vidljiva svetlost, koju zrače telefoni, računari i sunce, utiče na melanocite – ćelije koje stvaraju pigment u koži. Rezultat? Hiperpigmentacije i tvrdoglave fleke koje ne blede.

Rešenje? Pre svega – tonirane kreme sa gvožđe oksidom. One štite i od UV i od plave svetlosti. „Ako koristite puder, već ste korak ispred – svi puderi sadrže gvožđe oksid,“ objašnjava Miloš.

Drugi saveznik: vitamin C i antioksidansi. Oni neutrališu slobodne radikale koji nastaju pod dejstvom svetlosti. Kombinacija običnog SPF-a i pudera, ili tonirane kreme, uz dobar vitamin C serum – pravi je štit za lice.

„Plava svetlost možda ne izgori kožu kao UV, ali dugoročno pravi štetu – i zato je važno da mislimo i na nju,“ zaključuju lekari.

Na šta da obratite pažnju kad birate SPF?

„Najbolji SPF je onaj koji ćete stvarno koristiti svaki dan,“ poručuje dr Miloš – i to je ključna rečenica.

Ne postoji savršena krema za sve. Zato pri izboru SPF-a, lekari savetuju da se vodite teksturama i osećajem na koži, a ne samo brojevima.

• Imate masnu kožu? Birajte lagane gelove i fluide koji se brzo upijaju i ne ostavljaju sjaj.
• Suva koža? Potražite bogatije formule koje i neguju i štite.
• Normalna koža? Vi ste u zlatnoj sredini – skoro svaki kvalitetan SPF će vam odgovarati.

Pored toga, efekat na koži igra veliku ulogu – da li želite mat, hidrirani ili blago sjajan izgled?

A ono što ne sme da se zaboravi: konzistentnost. SPF nema smisla ako ga ne nanosite svakog dana, dovoljno često i u dovoljnoj količini. „Jedna kap za celo lice nije dovoljna,“ upozorava dr Ivica.

Zato – ne tražite savršen proizvod. Nađite onaj koji vam prija, ne smeta u rutini i koji će vas svakog jutra čekati pored četkice za zube. Jer samo tada SPF radi ono što treba – štiti vašu kožu.

SPF proizvodi koje lekari koriste i vole

Kada dva lekara sa iskustvom testiraju više od desetak najpopularnijih SPF-ova – slušate pažljivo. U ovom delu razgovora, dr Miloš i dr Ivica otkrivaju koji SPF koriste svakog dana, kako se njihovi izbori razlikuju za masnu i suvu kožu, i šta biraju kada idu na more, kada žele tonirani efekat, ili kada im treba potpuna anti-age zaštita.

Neki izbori su iznenađujuće dostupni. Drugi – prava mala otkrića korejske kozmetike. Ima i favorita sa novim filterima koji štite i od plave svetlosti, ali i klasika koji se koriste godinama.

Da li SPF zaštita za lice može da bude lagana kao serum? Ili da vam zameni hidratantnu kremu? Odgovore imaju – i rekli su ih bez zadrške.

Pogledajte video da saznate koji su to proizvodi, zašto ih biraju – i kako da pronađete baš onaj koji će vam postati dnevna navika.